Najčešći uzročnici slepila i slabovidosti

Gubitak vida nije problem od vitalnog značaja, ali moramo imati na umu da preko 90% spoljnih doživljaja čovek prima preko čula vida. Zbog toga tako dragoceni vid moramo čuvati.

Mali dečak sa kongenitalnom kataraktom na oba oka

Globalna incijativa koju je pokrenula Svetska Zdravstvena Organizacija-World Health Organisation –WHO još 1999. godine, zvala se The right to sight, vision 2020 (Pravo na vid za sve do 2020). Osnovni cilj je organizovano sprovođenje svih mera kojima će se sprečiti slepilo kod ljudi širom sveta do 2020. godine, pravovremenim dijagnostičkim i terapijskim procedurama. Smatra se da je 80% uzročnika slepila i slabovidosti moguće sprečiti preventivnim merama.
1990. godine prevalenca vidno hendikepiranih osoba na svetu je bila 4,6% a 2015. 3,4% što je predstavlja uspeh jer se prevalenca smanjuje, a populacija je u porastu, naročito stara populacija. Apsolutni broj slepih i slabovidih je ipak i dalje veliki i iznost 285 miliona, od toga slepih 39 miliona, a slabovidih 246 miliona.

Slepa osoba (po WHO) je osoba koja sa boljim okom može da prebroji prste šake na maksimalnoj razdaljini od 3m, teška slabovidost je kada je vid ispod 10%, srednje teška ispod 30% i laka ispod 50%. Vid se definiše kao maksimalna korigovana vidna oštrinai to na boljem oku. Vidni hendikep je 4x češće prisutan u zemaljama sa niskim isrednjim stepenom razvijenosti u odnosu na visoko razvijene zemlje.

Svakako postoji regionalna specifičnost kada se radi o slepilu i slabovidosti u nerazvijenim zemljama su vodeći uzročnici nekorigovane refrakcione anomalije (kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam) kao i katarakta. Kada se radi o zemljama u razvoju to su: dijabetesna retinopatija iglaukom, a kod razvijenih zemalja to je senilna degeneracija makule.

Ispitivanje vida kod male dece aktivnim pristupom, odlaskom na teren

Kada su deca u pitanju kod nisko razvijenih zemalja osnovni uzročnik slepila je kongenitalna katarakta, a kod zemalja u razvoju retinopatija prematuriteta.

Uzročnike slepila svakako možemo podeliti na one koje se mogu sprečiti i one koje ne mogu. Najviše što možemo da uradimo, a zapravo je i najjednostavnije je da damo naočare radi korekcije vida na vreme u periodu detinjstva. Samim tim ćemo sprečiti nastanak slabovidosti, a time smanjiti procent vidno hendikepiranih ljudi u kasnijem životu i radu. Da bi se to postiglo moraju se promovisati pravovremeni sistematski pregledi vida počevši od najranijeg detinjstva (u 3. godini) kao i predškolskom uzrastu (u 6.toj godini) i svake godine tokom školskog perioda.

Potrebna je stalna promocija pregleda vida kod osoba posle 40. godine života (kada se pojavi prvi problem sa čitanjem) kod oftalmologa. Na taj način će se osim pregleda vida na daljinu i na blizinu uz propisivanje naočara, izmeriti i intraokularni pritisak, a izvrši će se i pregled na biomikroskopu kako prednjeg tako i zadnjeg segmenta oka uz širenje zenica.

Ovako možemo otkriti pojavu katarakte-zamućenja sočiva, obavestiti o tome pacijenta i objasniti da je lečenje isključivo operativno kada za to dođe vreme i kao i uputiti ga u način prijavljivanja za operaciju.

Pod organizacijom WHO operacija katarakte se organizuje na razne načine, postoje pokretne bolnice kojima se celokupno osoblje sa opremom približava pacijentima koji žive odsečeni od sveta kao što su naselja čak i na Himalajima.

U pokretim bolnicama se operiše od kataraktena stotine pacijenata, Nepal

U našoj zemlji čekanje na operaciju katarakte je smanjeno uključivanjem privatnih bolnica pri čemu se operacije vrše o trošku Fonda za zdravstvo. Merenjem očnog pritiska možemo otkriti prisustvo glaukoma. Glaukom se u početnoj fazi vrlo jednostavno može staviti pod kontrolu uz primenu kapljica za snižavanje očnog pritiska. Time ćemo sprečiti pojavu trajnog oštećenja vidnog živca i nepovratnog slepila. Potrebno je savetovati kontrolu minimalno jedanput godišnje, osim merenje očnog pritiska neophodan je pregled-skeniranje očnog živca OCT metodom i određivanješirine vidnog polja.

Kako bi se obuhvatio veći broj ljudi u svetu pa i kod nas organizuju su više puta godišnje masovni pregledi-skrining što znači otkrivanje bolesti među zdravom populacijom. Kao što je merenje očnog pritiska bezkontaktnom metodom na javnim masetima, tržnim centrima i sl.

Kod osoba obolelih od dijabetesa, treba raditi na edukaciji i promovisati oftalmološke preglede minimalno jedanput godišnje ili češće ukoliko je potrebno odnosno ukoliko su promene već nastupile. Pacijenti moraju čuti od strane nadležnih lekara opšte prakse kao i endokrinologa da je oftalmološki pregled neophodan i da samo promene otkrivene na vreme i pravilno tretirane obezbeđuju dobar ishod po vid. Ukoliko promene poodmaknu dolazi do teških krvarenja i razvoja prolifertivnih traka kod kojih se vrlo često čak ni operacijom ne može puno učiniti.

Screening dijabetesne retinopatije kod osoba obolelih od dijabetesa potem fundus kamere

Treba napomenuti da od dijabetesa i njegovih komplikacija obolevaju ljudi srednje životne dobi te vidni hendikep dovodi do njivog odsustva sa posla i prevremenog invaliditeta što dodatno opterećuje zemlje u razvoju kao što je i naša zemlja. Time, osim medicinskog, komplikacije dijabetesa predstavljaju i socioekonomski problem.

Kod osoba posle 60-65 godine treba promovisati preglede očnog dna naročito ukoliko postoji nasledna osnova za degeneraciju makule ili ako se pojave simptomi gubitka vidne oštrine i dodatno deformacija slike. Kada se na vreme uoče degenerativne promene u makuli u sklopu preleda starjih osoba čak i ukoliko je već došlo do pojave vlažne teže forme degeneracije (praćene pojavom tečnosti i krvarenja) u današnje vreme uvođenjem anti VEGF terapije se može očuvati korisna vidna oštrina.

Promene na zadnjem segment oka se preko prenosnih fundus kamera mogu uslikati od strane tehničara i optometrista i na taj način lekar preko fundus fotografija određuje koji su to pacijenti koji zahtevaju neki tretman recimo kod dijabetičara u odnosu na one kod kojih se savetuje samo praćenje.

Globalno uzročnici slepila u svetu, najveći % je slepih od katarakte i nekorigovanih refrakcionih anomalija na račun zemalja “trećeg sveta”

Dakle, na pojavljivanje glaukoma i degeneracije makule ne možemo uticati jer se radi se o naslednim oboljenjima koja su podstaknuta dodatnim faktorima rizika, ali ako se bolest na vreme otkrije progresija se može preduprediti, a samim tim i slepilo kao krajnji ishod, ali samo uz redovne kontrole i poštovanje saveta datih od strane oftalmologa.

Za dijabetesnu retinopatiju važi pravilo ukolko se vodi računa o regulaciji dijabetesa istovremeno postižemo i sekundarnu prevenciju brojnih komplikacija među kojima i dijabetesnu retinopatiju od koje možemo očekivati gubitak vida veoma brzo ukoliko nije pod kontrolom.

Zamućenja rožnjače srećemo češće u zemljama trećeg sveta pa je u tim zemljama podizanje zdravstvene svesti na viši nivo i higijene način prevencije infektivnih uzročnika oboljena rožnjače koji dovode do zamućenja i slepila

Uzročnici slepila u visoko razvijenim zemljama, najveći % slepih i slabovidih je od degeneracije žute mrlje na račun porasta udela starog stanovništva u tim zemljama

Možemo zaključiti da se najveći broj uzročnika slepila i slabovidosti može sprečiti ili u nastanku ili u svom razvoju odnosno pregresiji ka teškom i definitivnom oštećenju vida.