Šta su uveitisi?

Uvealni trakt oka čine dužica, cilijarno telo i sudovnjača/horoidea.

Boja dužice zavisi od količine i rasporeda pigmenta. Otvor na dužici – zenica/pupila ima funkciju blende, određuje koja će količina svetlosti dospeti do dubljih slojeva oka i žute mrlje. Skuplja se na jačoj svetlosti, a blago proširi u mraku.

Cilijarno telo produkuje očnu vodicu i na taj način reguliše tonus očne jabučice, a učestvuje i u procesu akomodacije.

Sudovnjača sadrži bogatu mrežu krvnih sudova i učestvuje u ishrani retine-mrežnjače.

Uveitisi su upale uvealnog trakta oka!

Podela uveitisa prema lokalizaciji upalnog procesa:

• prednji uveitisi – iritisi/iridociklitisi predstavljaju upale dužice i cilijarnog tela
• intermedijalni uveitisi – pars planitisi
• zadnji/posteriorni – zahvaćeni staklasto telo, sudovnjača i mrežnjača
• panuveitisi – zavaćena je uvea u celini

Podela uveitisa prema uzroku:

• infektivni (urok su virusi, bakterije, gljivice, paraziti)
• neinfektivni (povezani sa autoimunim bolestima)

Neinfektivni uveitisi su češći. Povezani su sa autoimunim bolestima, kao što su: artritis, inflamatorne bolesti creva – ulcerozni kolitis i Kronova bolest, psorijaza, nefritisi, sarkoidoza…). Prvi simptomi sistemske bolesti mogu se pojaviti upravo na oku. Često inflamatorna stanja na oku nastaju kao posledica prisustva nekog procesa tj žarišta u organizmu, oko korena zuba, krajnici, paranazalne šupljine, ovarijumi.

Infektivne uveitise najčešće izazivaju herpes virusi, potom CMV, HIV, virus rubele, ali i paraziti poput toksoplazme, toksokare, gljivice i bakterije (bacil tuberkuloze, treponema, borelija i dr).

Najčešći su prednji uveitisi!

Glavni simptomi prednjih uveitisa su:

• osetljivost na svetlost / fotofobija
• bol u oku
• pad vida
• pojačano suzenje / epifora

Znaci prednjih uveitisa su:

• Crvenilo tj hiperemija oka cilijarnog tipa-perilimbalno
• Promene na rožnjači i u prednjoj komori oka ( pojava precipitate po endotelu rožnjače kao i upalnih ćelija i proteina koji plutaju unutar prednje komore oka-eksudacija , pojava čvorića na dužici…)
• Suženje zenice/ mioza
• Pad očnog pritiska a nekada i skok očnog pritiska
• Pojava sinehija-priraslica između rožnjače i dužice, kao i između dužice i sočiva pri čemu zenica postaje nepravilnog oblika, u hroničnom toku usled fibrinske eskudacija

Zenica je nepravilnog oblika, zbog prisustva priraslica, prisutne su i promene na rožnjači- precipitati-nakupine upalnih elemenata

Cilijarna hiperemija- crvenilo oka je najizraženije oko rožnjače poput prstena

U prednjoj komori oka kao i na prednjoj površini sočiva mogu se pojaviti i fibrinske naslage – fibrinska eksudacija.

Eksudacija može biti gnojna – pojava beličastog nivoa na dnu prednje očne komore – hypopion, kao i hemoragijska kod najtežih slučajeva.

Fibrinski kolač

Hypopion

Kod intermedijalnih uveitisa osim navedenih simptoma prisutna je i pojava lebdećih zamućenja zbog širenja procesa u staklasto telo. Vrlo često dolazi do otoka u žutoj mrlji i pojave krivljenja slike-metamorfopsije.

Mutnine u staklastom telu- izgledaju kao snežne kuglice „snow balls“

Posteriorni uveitisi se karakterišu promenama na sudovnjači i mrežnjači, promene su prisutne i na krvnim sudovima (vaskulitisi). Često je prisutan i otok glave očnog živca kao i makule-tačke jasnog vida usled propuštanja krvnih sudova.

Color fundus fotografija

Fluorescenska angiografija -FA

Posteriorni uveitis – vide se razbacani infiltrati, žarišta – horioretinitisa u vidu pamučastih beličastih zona nakupljanja inflamatornih ćelija takođe infalamacija može biti primarno porekla krvnih sudova -vaskulitis tada se vide infiltrate oko krvnih sudova “mufiranje” a postepeno se razvija okluzija začepljenje krvnih sudova, sve to ima za posledicu u svežoj fazi otok mrežnjače, krvarenja a potom i okluzije / začepljenja krvnih sudova sa posledičnom ishemijom i razvojem neovaskularizacije.

Sveže žarište – chorioretinitis

Uveitično staro žarište kod toksoplazmoze centralne lokalizacije

Dijagnoza uveitisa se postavlja na osnovu prisutnih znakova i simptoma, pregledom pacijenta na biomikroskopu. Bitno je napomenuti i dopunske dijagnostičke procedure (OCT makule/ papile očnog živca / sloja nervnih vlakana, UZ pregled kod izraženih mutnina staklastog tela kao I FA – fluoresceinska angiografija radi sagledavanja stanja hematoretinalne barijere spoljnjašnje i unutrašnje). Osim pregleda važne su i laboratorijske analize, kao i dodatna ispitivanja (npr RTG zglobova, pluća, endoskopski pregledi…) u cilju postavljanja precizne dijagnoze odnosno određivanja uzroka.

Lečenje uveitisa predstavlja dugotrajan i često komplikovan proces. Prednji uveitisi obično prolaze nakon primene lokalne terapije u vidu kapi – primenjuju se kortikosteroidi, midrijatici (kapi koje šire zenicu), antiinflamatorni lekovi. Primena subkonjunktivalne terapije (primena kortikosteroidnih lekova i midrijatika u vidu inekcija pod vežnjaču) neophodna je kod prisustva priraslica. Intermedijalni i posteriorni uveitisi zahtevaju primenu parabulbarne terapije, intravitrealne a nekada i sistemske terapije ( specifična terapija, kortikosteroidi, imunosupresivi). Pojava uveitisa na oba oka zahteva svakako sistemsku terapiju.

Važno je javiti se oftalmologu na vreme kako bi se što pre postavila dijagnoza i započelo lečenje! Uveitisi se često ponavljaju! Hronični tok, česti recidivi, neadekvatno lečenje kao i nepreduzeto lečenje na vreme dovode do brojnih komplikacija:

• sekundarni glaukom usled nastanka priraslica
• katarakta inflamatorne etiologije ( teška za operaciju usled postojanja priraslica)
• trajni gubitak vida zbog promena na krvnim sudovima-okluzije
• u makuli hronični cistoidni edem
• ablacija mrežnjače eksudativna i trakciona
• usled duboke ishemije i neovaskularni glaukom