U susret 14.11. – Svetskom danu obolelih od Dijabetesa

Svetski dan borbe protiv dijabetesa – World Diabetes Day, se obeležava svake godine 14. novembra na rođendan ser Frederika Bentinga koji je 1922. godine zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio Insulin.

Na ovaj dana pokreće se najveća svetska kampanja usmerena na podizanje svest o značaju problema sa dijabetesom i komplikacija koje prouzrokuje.

Dijabetes je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja i predstavlja veliki problem javnog zdravlja. Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization -WHO) i Međunarodna Federacija za Dijabetes (International Diabetes Federation – IDF) koje su promovisale ovaj dan naglašavaju da je broj obolelih u stalnom porastu. Procenjuje se da je u 2019. bilo 463 miliona obolelih u svetu, a projekcija je da će do 2040. godine biti čak 642 miliona obolelih. 75% obolelih su u zemljana niske i srednje razvijenosti. Govori se zapravo o pandemiji.

U susret 14.11. – Svetskom danu obolelih od Dijabetesa, dr Sandra JovanovićPromene koje utiču na stalni porast broja obolelih od dijabetesa jesu:

  • povećanje broja ljudi starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji
  • porast broja gojaznih
  • ubrzani rast populacija zemalja u razvoju (smatra se da je 2/3 obolelih od dijabetesa u zemljama u razvoju)

Razvijene zemlje pokazuju sve veću incidencu pojavljivanja Diabetes Melitusa kod ljudi starijih od 65 godina, dok je za zemlje u razvoju karakteristična najveća učestalost u radno-aktivnoj populaciji ljudi od 45 do 64 godina života.

Na osnovu podataka Instituta za javno zdravlje ’’dr Milan Jovanović Batut’’ iz 2016. godine:

  • U Srbiji od dijabetesa boluje 750 000 ljudi – 10,3% populacije
  • odnos obolelih od dijabetesa tipa 1 i tipa 2 je 5% prema 95%
  • smatra se da je polovina obolelih neotkrivena (pre svega tip 2 Diabetes Melitusa)
  • smatra se da je polovina obolelih starosti preko 65 godina

Industralizacija, urbanizacija, ekonomski razvoj i globalizacija tržišta dovele su krajem 20. veka do velikih promena u načinu života, ishrani i u zdravstvenom stanju stanovništva posebno u zemljama u razvoju. Smanjena fizička aktivnost, gojaznost, stres, zloupotreba alkohola i pušenje uz genetsku osnovu, rezultiraju nastankom dijabetesa, hipertenzije arterijalis i kardiovaskularnih bolesti. To su takozvane masovne nezarazne bolesti koje su glavni razlog morbiditeta i mortaliteta današnjeg vremena.

Procenjuje se da je gotovo polovina obolelih neotkrivena (prevashodno sa tipom 2 dijabetesom), preporuka World Health Organisation-WHO je skrining, otkrivanje bolesti u najranijoj fazi među populacijom sa riziko faktorima.

Komplikacije Dijabetes Melitusa mogu biti mikrovaskularne: retinopatija, neuropatija i nefropatija; makrovskulrne komplikacije: kardiovaskularne (angina pectoris i infarkt miokarda), cerebrovaskularne i periferna vaskularna bolest donjih ekstremiteta.

Dijabetičari u odnosu na nedijabetičare imaju:

  • 2-4 puta veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, što je i vodeći uzrok smrtnosti ovih bolesnika
  • 2 puta veću rizik za nastanak moždanog udara
  • 10 puta češće imaju amputaciju donjih ekstremiteta
  • Dijabetes je vodeći uzrok završne faze renalne insuficijencije
  • Dijabetes Melitus uzrokuje komplikacije na krvnim sudovima mrežnjače-Dijabetesnu retinopatiju koja je jedan od vodećih uzročnika oštećenja vida pa i slepila
  • 1 od 3 osobe obolele od Dijabetesa ima Dijabetesnu Retinopatiju

Jasno je da zbog svih navedenih razloga ne treba odlagati proveru visine šećera u krvi, a ukoliko već imate dijgnostifikovan dijabetes, obavezno redovno proveravajte svoj vid kako biste ga sačuvali uz odgovarajuću terapiju.

U susret 14.11. – Svetskom danu obolelih od Dijabetesa, dr Sandra Jovanović