Kako što preciznije izmeriti vrednost intraokularnog pritiska?
U našoj ordinaciji intraokularni pritisak merimo na dva načina:
- Klasična aplanaciona tonometrija po Goldmanu je i dalje zlatni standard u dijagnostici glaukoma, metoda je kontaktna i zahteva pripremu pacijenata.
Pacijent se priprema ukapavanjem kapi anestetika 1-2x potom se suzni film boji fluoresceinom, a nakon toga putem aplanacije koja je pridodata biomikroskopu vrši se aplaniranje rožnjače vrhom prizme aparata, preko zavrtnja izjadnačavavamo pritisak unutar oka i van oka a vrednost očitavamo na točkiću u podeocima mmHg ili digitalno. - Bezkontaktni tonometar sa pahimetrijom, ne zahteva pripremu pacijenata (bez ukapavanja kapi anestetika i fluoresceina).
Umesto aplanacije instumentom koristi se stub vazduha, na sekund pacijent može osetiti nelagodnost zbog usmerenog vazduha ka rožnjači ali je to svega par sekundi. Aparati novije generacije koji koristimo u našoj ordinaciji imaju tzv. „smart puff“ te se količina vazduha odmah nakon prvog talasa smanji ukoliko pacijent ima niži pritisak ili povisi ukoliko je on viši. Nakon tri merenja automatski se dobija srednja vrednost. - Pahimertija u sklopu bezkontaktnog tonometra.
Pahimetrija je metoda merenja centralne debljine rožnjače. Rožnjača je na svom preseku konkavno sočivo. Centralno je tanja, a periferno deblja, njena centralna debljina iznosi oko 545 mikrona. Aprat izvrši tri merenja, a potom dobijamo srednju vrednost. Nakon tri bezkontaktna merenja IOPa, aparat automatski korelira debljinu rožnjače i vrednost pritiska i izbacuje korigovanu vrednost CIOP što je izuzetno važno za dobijanje realne vrednosti pritiska za to oko.
Informacija o debljini rožnjače je neophodna radi preciznogi realnog merenja intraokularnog pritiska kao i u sklopu preoperativne pripreme kod pacijenta koji se pripremaju za lasersko uklanjanje dioptrije.
Deblja rožnjača pruža veći otpor pri merenju očnog pritiska. Takvu situaciju imamo kod različite vrste edema rožnjače. On postoji kod pacijenta nosioca kontaktnih sočiva ili kod dalekovidih osoba odnosno kod pacijenata sa metaboličkim oboljenjima kao što je dijabetes, pa će korigovana vrednost biti manja od izmerene.
Istanjenu rožnjaču imamo kod kratkovidih osoba ili osoba kod kojih je rožnjača modelirana u sklopu laserskog uklanjanja dioptrije. Kod tanjih rožnjača realna korigovana vrednost je veća od izmerene.
Očni pritisak se mora korigovati spram vrednosti centralne debljine kornee. Samo na taj način je precizno izmeren za oko na kom je merenje izvršeno. Varijacije mogu biti i do +/-7 mmHg tako da nas korigovane vrednosti zaista mogu iznenaditi i značajno uticati na dijagnostiku glaukoma.
